Mikrovalna peć je brz i praktičan način za zagrijavanja hrane, ali šta se dešava kada se koriste plastične posude? Iako su mnoge označene kao „mikrotalasno sigurne“, istraživanja pokazuju da zagrijavanje plastike može osloboditi štetne hemikalije koje završavaju u hrani.

Kako mikrovalna utiče na plastiku?

Za razliku od tradicionalnog zagrijavanja, mikrovalna peć djeluje tako što emituje elektromagnetne talase koji direktno zagrijavaju molekule vode u hrani. Plastika često nije otporna na ovu vrstu topline i može se deformisati ili ispuštati hemikalije. Najnovija istraživanja iz 2025. godine pokazuju da mikrovalno zagrijavanje plastike može dovesti do oslobađanja:

  • Bisfenola A (BPA) – Povezan s hormonskim poremećajima, migracija u hranu povećava se do 40% kada se plastika zagrijava u mikrovalnoj.
  • Ftalata – Mogu ometati rad endokrinog sistema, njihovo ispuštanje raste do 3 puta pri temperaturama iznad 90°C.
  • Stirena – Kancerogena supstanca iz polistirenske ambalaže (stiropora), oslobađa se u masnim jelima zagrijanim u mikrovalnoj.
  • Mikroplastike – Nova studija iz 2025. otkrila je da se pri 5-minutnom zagrijavanju plastike u mikrovalnoj oslobađa do 3,2 miliona čestica mikroplastike po litru tečnosti.

Koje vrste plastike postoje?

  • PET (1) – polietilen tereftalat: Koristi se za boce i ambalažu za hranu. Nije predviđen za višekratnu upotrebu ili zagrijavanje.
  • HDPE (2) – polietilen visoke gustine: Smatra se sigurnim, koristi se za mlijeko i deterdžente.
  • PVC (3) – polivinil hlorid: Može sadržavati ftalate, koji su hormonski disruptori.
  • LDPE (4) – polietilen niske gustine: Koristi se za plastične kese i folije, ne preporučuje se za mikrovalnu.
  • PP (5) – polipropilen: Često se koristi za posude za hranu i označen je kao „mikrovalno siguran“.
  • PS (6) – polistiren (stiropor): Može ispuštati stiren, koji je potencijalno kancerogen.
  • Ostale plastike (7) – razni polimeri, uključujući polikarbonat: Mogu sadržavati BPA, koji je povezan s neurološkim i hormonskim poremećajima.

Koja plastika se smatra sigurnom?

  • PP (5) – polipropilen: Često označen kao „mikrotalasno siguran“.
  • HDPE (2) – polietilen visoke gustine: Stabilan na višim temperaturama.

Koju plastiku treba izbjegavati u mikrovalnoj?

  • PS (6) – polistiren (stiropor): Može ispuštati stiren.
  • PVC (3) – polivinil hlorid: Često sadrži ftalate.
  • PET (1) – polietilen tereftalat: Namijenjen jednokratnoj upotrebi, može ispuštati antimon.

Koliko hemikalija dospije u hranu?

  • BPA migrira u hranu u koncentracijama do 5,1 µg/L, što je 30% više nego pri sobnoj temperaturi.
  •  Stiren može preći u masnu hranu u količini do 8,5 µg/kg, posebno kada se koriste polistirenske posude.
  •  Ftalati se oslobađaju brže u kiselim jelima, poput paradajz sosa, u količinama do 12 µg/L.

Kako smanjiti rizik?

  • Koristiti staklene ili keramičke posude za mikrovalnu.
  • Ako morate koristiti plastiku, birajte onu označenu kao „microwave-safe“.
  • Ne pregrijavati hranu u plastici – duže zagrijavanje povećava oslobađanje hemikalija.
  • Ne pokrivajte hranu plastičnom folijom u mikrovalnoj.

Zaključak

Mikrovalno zagrijavanje hrane u plastici može povećati izloženost štetnim hemikalijama, posebno pri visokim temperaturama i dužem zagrijavanju. Iako postoje sigurnije vrste plastike, najbolje rješenje je koristiti staklo ili keramiku. Dugotrajna izloženost mikroplastici i hemikalijama iz plastike može imati ozbiljne posljedice po zdravlje, zbog čega treba birati sigurnije alternative. Generalno izbjegavati zagrijavanje hrane u mirkovalnoj peći kada god je to moguće.